ИСПИТИ

Распоред студената за излазак на испит из Молекулске спектрохемије можете погледати овде.
 
Молимо студенте који планирају да полажу испит у јулском испитном року, 16.7.2021. године, да се пријаве за полагање слањем е-мејла доценту Душану Димићу (ddimic@ffh.bg.ac.rs) до среде, 14.7.2021. године, у 12 ч ради прављења распореда изласка на испит.
 
Предметни наставник

НАСТАВА НА ДАЉИНУ

Настава на даљину биће настављена и у школској 2020/2021. години преко MSTeams платформе у оквиру групе Молекулска спектрохемија. Термини предавања и вежби су истакнути на страници са распоредима.

Правила за полагање колоквијума и испита из Молекулске спектрохемије можете погледати овде.

Списак испитних питања за 2020/2021. годину можете погледати овде.

Предавања

Литературу за припрему испита можете погледати овде.

  1. Предавање – Uvod u teoriju molekulskih spektara
  2. Предавање – Simetrija molekula
  3. Предавање – Rotacioni spektri molekula
  4. Предавање – Vibraciona (IC) spektroskopija (I)
  5. Предавање – Vibraciona (IC) spektroskopija (II)
  6. Предавање – Ramanska spektroskopija (I)
  7. Предавање – Ramanska spektroskopija (II)
  8. Предавање – Elektronska spektroskopija (I)
  9. Предавање – Elektronska spektroskopija (II)
  10. Предавање – Elektronska spektroskopija (III)
  11. Предавање – NMR spektroskopija (I)
  12. Предавање – NMR spektroskopija (II)
  13. Предавање – EPR spektroskopija

Колоквјуми и експерименталне вежбе

Програм вежби по групама можете погледати овде.

Програм и литературу за припрему вежбовних колоквијума можете погледати овде.

Први колоквијум

  1. Вежба 2.2. – Утицај поларности растварача и структуре молекула на положај и облик електронских трака π-π* прелаза у спектрима ароматичних једињења – pi-pi
  2. Вежба 2.3. – Утицај поларности растварача и структуре молекула на положај и облик електронских трака n-π* прелаза у спектрима карбонилних једињења – n-pi
  3. Вежба 2.4. – Апсорпциони спектри конјугованих π-електронских система, примена СЕМО теорије – SEMO
  4. Вежба 2.5. – Спектрофотометријско одређивање константе солволизе малахитно зеленог – MalZel
  5. Вежба 2.8. – Спектрофотометријска анализа електронских прелаза са интермолекулским преносом наелектрисања у систему јод-диоксан – ET
  6. Вежба 3.1. – Провера важења Беровог закона у растворима ароматичних угљоводоника – Ber
  7. Вежба 3.2. – Спектрофотометријска квантитативна анализа двокомпонентне смеше – dvokomp

Други колоквијум

  1. Анализа положаја апсорпционих трака карактеристичних групних вибрација и њихова корелација са структуром молекула – 4.2
  2. Квалитативна вибрациона спектрофотометријска анализа, утицај електронских ефеката супституената на положај траке карактеристичне валентне истежуће вибрације карбонилне групе у спектрима кетона, алдехида и карбоксилних киселина – 4.3
  3. Квалитативна вибрациона спектрофотометријска анализа, утицај електронских ефеката супституената на положај траке карактеристичне валентне истежуће вибрације карбонилне групе у спектрима естара, амида и хлорида карбоксилних киселина – 4.4
  4. Одређивање резонантног раманског ексцитационог профила β-каротена и ликопена – 4.8
  5. Анализа природних, вештачких и синтетичких влакана применом раманске микроскопије – 4.11

Трећи колоквијум

  1. Квалитативна анализа 1H НМР спектра непознатог једињења – NMR
  2. Испитивање утицаја спина на хиперфину структуру ЕПР спектара – N
  3. Одређивање g вредности ЕПР сигнала ДППХ радикала – DPPH

Молекулска спектрохемија

У савременим истраживањима која су по својој концепцији интердисциплинарна и мултидисциплинарна молекулска спектроскопија заузима изузетно важно место. Као научна дисциплина молекулска спектрохемија је нашла примену како у фундаменталним тако и примењеним истраживањима у областима физичке хемије, физике, биофизике, хемије, биохемије, медицине, фармације, биологије и других природних наука и дисциплина.

Молекулска спектрохемија је један од обавезних специјалистичких предмета који се предају на Факултету за физичку хемију. Настава из Молекуске спектрохемије, прво на Природно-математичком факултету – одсеку за физичкохемијске науке а потом и на Факултету за физичку хемију Универзитета у Београду, се изводи од раних 50-тих година прошлог века. Авангардна идеја да се у наставу уведе овакав предмет проистекла је из визионарског става професора Слободана Ристића са циљем да се дипломирани физикохемичари оспособе за мултидисциплинарно повезивање и примену стечених знања из области спектрохемије.


Наставници и сарадници

Наставник:

др Јасмина Димитрић Марковић, редовни професор (markovich@ffh.bg.ac.rs)

Асистенти:

др Душан Димић, доцент (ddimic@ffh.bg.ac.rs)

др Марко Митић, асистент (marko.mitic@ffh.bg.ac.rs)

Технички сарадници:

Вук Јовановић, (vuk.jovanovic@ffh.bg.ac.rs)


Очекивани исходи

Очекивани исходи су да студент разуме основне појмове и законитости, да је у стању да пренесе, објасни, повеже и образложи добијене резултате, примени стечено знање у практичном раду одн. руководи, oрганизује, осмисли, развије и спроведе истраживања из одређене области молекулске спектрохемије.


Програм колоквијума

I  колоквијум – Електронска спектроскопија

Врста молекулских кретања и односи енергија тих кретања. Области, подручја, енергије и облици јављања молекулских спектара. Моменти прелаза и правила избора. Хромофоре, ауксохроме и антиауксохроме, дефиниција. Типови спектралних прелаза органских молекула (σ-σ*, π-π*, n-σ*, n-π* прелази). Праћење утицаја природе супституената  на спектрално понашање једноставнијих хромофорних система са π-π* и n-π* прелазима. Солвентохромија и солватохромија у молекулским спектрима једноставнијих хромофорних система са π-π* и n-π* прелазима. Изосбестна тачка, значај. Електронтрансферски (ЕТ) прелази. Могућности примене електронских апсорпционих спектара у израчунавањима физичкохемијских параметара (константа дисоцијације, константа стабилности-Jobb-ова метода, константа брзине,  енталпија хемијских реакција). Примена SEMO теорије на линеарне делокализоване p-електронске системе (израчунавање lmax). Аналитичка примена Беровог закона, квантитативна спектрофотометријска анализа једнокомпонентних и вишекомпонентних система. Врсте и типови спектрофотометара, принципијелне схеме, битне карактеристике.

Задатке за припрему првог колоквијума можете преузети у наставку –Primeri_zadataka_za_I_kol.

II  колоквијум – Вибрациона спектроскопија

Вибрације и вибрациони (ИЦ) спектри двоатомских и вишеатомских молекула. Примена ИЦ спектара у аналитичке сврхе, квалитативна и квантитативна ИЦ спектрометрија.  Групне вибрације, фактори утицаја на положај трака групних вибрација (електронски ефекти супституената, Фермијева резонанција, симетрија, изомерија, H веза, ефекти поља …). Раманска спектрометрија, принцип, битне појединости, примена. Могућности упоредне анализе ИЦ и раманских спектара, правило искључења. Утицај растварача на изглед  ИЦ и раманских спектара. Врсте и типови FTIR и раманских спектрофотометара, принципијелне схеме, битне карактеристике.

Задатке за припрему полагања другог колоквијума можете преузети у наставку: IR1, IR2, IR3, IR4, IR5, IR6, IR7, IR8, IR9, IR10, IR11, IR12, Решења.

III   колоквијум – Резонантне спектроскопске методе (НМР, ЕПР)

НМР спектрометрија, битне карактеристике, примена. Најважније карактеристике НМР спектара (хемијски померај, фина структура, интензитет). Типови спрезања у спинским системима различитог типа. Анализа НМР спектара простијих органских једињења. ЕПР спектрометрија, битне карактеристике, примена. Сличности и разлике НМР и ЕПР спектара. Најважније карактеристике ЕПР спектара (положај спектра, хиперфина и фина структура, интензитет). Анализа ЕПР спектара простијих радикала. Експерименталне технике добијање НМР и ЕПР спектара, принципијелне схеме, битне карактеристике.

Задатке за припрему полагања трећег колоквијума можете преузети у наставку: NMR1, NMR2, NMR3, NMR4, NMR5, додатнo, NMR6, NMR7, NMR8, NMR9, NMR10NMR11NMR12NMR13NMR14NMR15NMR16, NMR17NMR18NMR19NMR20, Rešenja.

Полагање колоквијума: писмено (задатак) и усмено.



Правила за полагање испита из предмета Молекулска спектрохемија

Студенти који први пут слушају предмет

    • Предавања су обавезна и студент мора бити присутан на најмање 70% предавања да би имао право на потпис професора.
    • Поени су распоређени на следећи начин:
      долазак на предавања 5 поена
      наставни колоквијуми 2×5 поена = 10 поена (полажу се у току семестра у терминима који ће бити прецизирани на почетку семестра)
      вежбовни колоквијуми 3×5 поена = 15 поена
      рад, залагање и овера вежби 10 поена
      усмени испит 60 поена
    • Студент долази на вежбе према истакнутом распореду у термину своје групе.
    • Полагање вежбовних колоквијума је могуће само код асистента задуженог за групу у којој се студент налази.
    • Израда вежбе је могућа у другом термину само уз сагласност асистента.
    • Полагање вежбовних колоквијума је могуће током све четири недеље предвиђене за дати колоквијум. Вежбе се могу оверавати током целог месеца у коме се оне експериментално раде. Крајњи рок за оверу вежби је последњи термин предвиђен за дати колоквијум.
    • Пре израде вежби асистенти постављају питања у вези саме вежбе, тако да је потребно припремити се за израду вежбе. Асистенти имају право да студенту одложе израду вежбе уколико студент није дошао спреман.
  • Изостанци са предавања и вежби се правдају искључиво уз лекарско оправдање. Уколико су изостанци настали као последица ангажовања за потребе факултета (Приматијада, промоције факултета, фестивали науке ….) онда је потребно доставити оправдање продекана за наставу.

Студенти који поново слушају предмет или су парцијално испунили услове за полагање испита

    • Студент који је завршио и оверио вежбе и има потпис предметног наставника за предавања може изаћи на испит у било ком испитном року (у апослвентским роковима могу полагати само они студенти који су званично апсолвенти). Евентуално поновно похађање предавања је опционо и зависи од студента.
    • Студент који је у претходној години полагао оба наставна колоквијума, а жели да поправи резултат то може учинити само полагањем оба наставна колоквијума поново, при чему се рачуна резултат који је остварио приликом поновног полагање. Парцијално поправљање резултата није могуће.
    • Студент који је у претходној години завршио и оверио све вежбе, а жели да поправи број поена са вежбовних колоквијума то може урадити само уз полагање свих колоквијума поново. Парцијално поправљање резултата није могуће. Израда вежби је опциона и могуће ју је организовати на захтев студента у термину у коме се вежба ради. Уколико се студент одлучи да не понавља вежбе асистент задржава право провере знања из експерименталних вежби које су предвиђене колоквијумима.
  • Студент који је претходне школске године започео колоквијуме и вежбе и није их завршио, или није предао и оверио извештаје може то да учини наредне школске године по новом плану вежби. У том случају студент полаже само колоквијуме (и ради вежбе у оквиру датог/их колоквијума) које није завршио претходне школске године с тиме што асистент задржава право провере знања и из колоквијума које је претходне школске године положио. Уколико је прошло више од годину дана од када је започео вежбе, које није завршио, студент мора полагати поново све колоквијуме (и радити одговарајуће вежбе) предвиђење планом.