Радиохемија и нуклеарна хемија

Основне академске студије физичке хемије

Назив предмета: Радиохемија и нуклеарна хемија   (линк ка страници предмета)

Наставник: др Марко Даковић,  ванредни професор

Асистент: др Ђорђе Цвјетиновић,  асистент

Статус предмета: обавезни

ЕСПБ: 7

Циљ предмета: Да упозна студенте са основним нуклеарним феноменима као што су радиоактивност и нуклеарне реакције, а посебно са њиховим импликацијама у физичкој хемији и сродним областима.

Исход предмета: Студент је оспособљен да усваја, утврђује и саопштава значења основних појмова, а такође и да разуме, повезује и објашњава стечена знања о нуклеарним трансмутацијама и њиховим применама. Спреман је да рукује са радиоактивним изотопима и зрачењем, организује једноставне експерименте, врши основна мерења у тој области и интепретира њихове резултате. Спреман је да настави усавршавање на докторским студијама у области радиохемије и нуклеарне хемије.

Садржај предмета:

• Теоријска настава
  • Радиоактивност – радиоактивни распад, закон распада, карактеристике, врсте; Атомско језгро и његова структура – модели језгра, енергија везе у језгру и сл.; Јонизујућа зрачења, интеракција зрачења са средином, детекција и мерење зрачења; Нуклеарне реакције – опште поставке, најважнији типови нуклеарних реакција, неутрон; Фисија језгара, ланчана реакција; Термонуклеарна фузија; Основне нуклеарне машине – реактори, акцелератори честица; Настанак елемената – нуклеосинтеза у звездама; Нуклеарне технологије, нуклеарни горивни циклус; Основе хемије изотопа; Примене изотопа и зрачења; Хемија врућих атома; Радијациона хемија – основни појомови, дозиметрија зрачења
• Практична настава
  • Одређивање карактеристика Гајгер-Милеровог бројача; Одређивање фактора самоапсорпције β-зрачења и специфичне активности узорка; Одређивање времена полураспада радиоизотопа; Одређивање енергије β и γ-зрачења методом апсорпције; Одређивање енергије γ-зрачења сцинтилационим бројачем; Одређивање непознате запремине течности методом изотопног разблажења; Одређивање непознате концентрације раствора методом радиометријске титрације; Одређивање количине микрокомпоненте у узорку методом активационе анализе; Одређивање концентрације хормона РИА методом; Раздвајање 32P, 137Cs и 60Co у микроконцентрацијама употребом јоноизмењивачке смоле; Одвајање радиоактивног изотопа из мете озрачене неутронима.

Литература:

1. Х. Ј. Арникар, Основи нуклеарне хемије, Факултет за физичку хемију, Београд, 1992.
2. И. Драганић, Радиоактивни изотопи и зрачења I и II; Научна књига, Београд, 1968.
3. Ш. Миљанић, Уџбеник нуклеарне хемије – скрипта
4. М. Даковић, М. Мојовић, Практикум из Радиохемије и нуклеарне хемије, Београд 2019.
5. Gregory Choppin, Jan-Olov Liljenzin, Jan Rydberg, Christian Ekberg, Radiochemistry anf nuclear chemistry, Academic Press, 2013.