Физичкохемијска анализа је обавезан предмет који се слуша у пролећном семестру четврте године и вреди 7 ESPB бодова. Курс се састоји из предавања, експерименталних вежби и интерактивне наставе. Све активности студената током наставе (наставни колоквијуми, експерименталне вежбе и извештаји) бодују се и заједно са бодовима на усменом испиту одређују завршну оцену на предмету.


Наставник: др Љиљана Дамјановић-Василић, редовни професор (ljiljana@ffh.bg.ac.rs)

Асистент: др Драган Ранковић (dragan@ffh.bg.ac.rs)


Циљ предмета: Да студент разуме принципе, области примене и ограничења различитих инструменталних метода.
Исход предмета: Студент треба да буде оспособљен да одабере одговарајуће инструменталне методе за анализу узрока у складу са потребама корисника; да изабере нову опрему у складу са потребама лабораторије и економском оправданошћу; да критички оцени и примени одговарајући квалитет мерења.


Теоријска настава: Методе инфрацрвене (ИЦ) спектроскопије; Раманска спектроскопија и микро-раманска спектроскопија; Електрохемијске методе анализе; Уређаји за постизање и мерење ниских притисака, вакуумски системи и вакуумске технике; Хроматографске методе анализе; Термијске методе анализе; Електронска микроскопија; Спектрометрија електрона за анализу површина; Масена спектрометрија; Нуклеарна магнетна резонантна (НМР) спектроскопија; Електронска парамагнетна резонантна (ЕПР) спектроскопија.


Експерименталне вежбе: Студенти анализирају исти узорак са више метода и вежбе сређују у виду семинара у коме анализирају различите особине узорка. Пре сваке експерименталне вежбе студенти полажу кратак тест провере знања везано за ту методу. Тестови се бодују и улазе у укупан број поена освојених за експерименталне вежбе.


Радионица за тимско учење (Team Based Learning Workshop): Студенти самостално решавају тест који се састоји од 10 питања са више понуђених одговора. Након што предају индивидуалне одговоре, студенти решавају исти тест у тиму. Као тим користе картице на којима треба да нађу зведицу која означава тачан одговор. Сви чланови тима добијају исти број бодова, у зависности од броја тачних одговора целог тима.


Кључ бодовања

Предиспитне обавезе (максимално 35 бодова):

  • Присуство на предавањима: 4 бода
  • Експерименталне вежбе: 8 бодова
  • Радионица за тимско учење: 3 бода
  • Колоквијуми: 20 бодова 

У току семестра одржавају се два колоквијума са задацима, сваки доноси максимално по 10 бодова и саставни су део предиспитних обавеза.

Усмени испит (максимално 65 бодова).


НАСТАВНИ КОЛОКВИЈУМИ И ПОЛАГАЊЕ ИСПИТА

У току семестра одржавају се два наставна колоквијума, који укупно доносе максимално 65 бодова. За сваки од колоквијума одржава се по један редован термин за полагање и један поправни термин за један од колоквијума уколико је други већ положен. Студенти који у току семестра положе оба наставна колоквијум не излазе на усмени испит, односно бодови са наставних колоквијума се сабирају са бодовима предиспитних обавеза и чине укупан број бодова за формирање оцене.

Уколико се у току семестра не положи један од колоквијума, може се полагати још само у јунском испитном року.


ПОЛАГАЊЕ ИСПИТА


Студенти који не положе наставне колоквијуме, излазе на усмени испит који се састоји од три испитна питања.

Студенти који су завршили предиспитне обавезе пре школске 2022/23 године полажу писмени део испита који се састоји од једног теоријског питања и два задатка. Након положеног писменог испита студенти могу да полажу усмени испит који се састоји од два теоријска питања.


Препоручена литература:

  • С. Ментус, Љ. Дамјановић, Физичкохемијска анализа, Универзитет у Београду Факултет за физичку хемију, Београд 2015.
  • D.A. Skoog, F.J. Holler, J.J. Leary, Principles of Instrumental Analysis, Sounders College Publishing, 5th Edition, 1998.
  • F. Rouessac, A. Rouessac, Chemical Analysis, Modern Instrumental Methods and Techniques, John Wiley & Sons, LTD. 2000.


Примери задатака за наставне колоквијуме 2020


Табела предмета – преузимање