tradicija_300x160

На Универзитету у Београду физичка хемија постоји скоро 100 година. Као година почетка изучавања физичке хемије код нас означава се 1903. када је по повратку из Женеве, на чијем је универзитету 1902. године стекао докторат наука, др Милоје Стојиљковић постављен за доцента на Великој школи. Прерастањем Велике школе у Универзитет са три факултета: Филозофским, Правним и Технишчким, 1905. године, Милоје Стојиљковић постаје стални доцент на Филозофском факултету новонасталог Универзитета.

miloje-stojiljkovic_1

Залагањем проф. Стојиљковића оснива се 1908. Године Физичкохемијски завод Филозофског факултета, који ће бити институционални оквир за извођење наставе и науке физичке хемије све до 1970. године. Од оснивања па све до 1948. године, изузимајући периоде I и II светског рата, управник овога Завода био је проф. Милоје Стојиљковић. Држао је предавања која је стално проширивао новим поглављима у складу са развојем физичке хемије у свету али је и експерименталне вежбе из Физичке хемије, које су биле изванредно замишљене и са садашње тачке гледишта, најчешће изводио сам.

pavle-savic

После II светског рата, 1947. године, оснива се Природноматематички факултет (ПМФ) реорганизацијом Филозофског факултета. У састав Факултета улази 11 завода (један од њих је Физичкохемијски завод), са девет катедара (једна од њих је Катедра за физичку хемију) а настава се организује за 10 наставних група – четврта по реду је Физичка хемија. Дугогодишњи управник Физичкохемијског завода, од 1947. до 1966. (када је пензионисан), биће познати и уважени научник, академик проф. Павле Савић (касније и председник САНУ), оснивач Инстута за испитивање структуре материје у Винчи (1948. године), доцније Институт за нуклеарне науке, а данас Институт “Винча”.

Године 1971. извршена је значајна реорганизација ПМФ-а којом су обједињене сродне катедре и научне области у пет одсека, са својим наставно-научним већима и својим статутима. У састав Одсека за хемијске и физичкохемијске науке (који је био трећи по редоследу) ушла су два института, Хемијски институт и Институт за физичку хемију (настао променом назива Физичкохемијски завод), као и две посебне организационе јединице. У сваком институту је основано по пет катедара као основне Наставне јединице. У Институту за физичку хемију основане су следеће катедре: Катедра за општу физичку хемију, Катедра за спектрохемију (која је касније постала Катедра за спектрохемију и физичку хемију плазме), Катедра за радиохемију (касније Катедра за радиохемију и нуклеарну хемију), Катедра за електрохемију и хемијску кинетику и Катедра за молекулске структуре, данас Катедра за структуру и динамику материје.

Године 1990. Долази до значајне реорганизације ПМФ-а у склопу које је настало шест факултета: Математички, Физички, Хемијски, Факулет за физичку хемију, Биолошки и Географски, сваки од њих са својим статутом и својим органима управљања. Статус самосталне установе у саставу Универзитета, Факултет за физичку хемију, као и осталих пет факулета бившег ПМФ-а, добио је 1995. године. У овом статусу се налази и данас.