Primena računara u fizičkoj hemiji

Sadržaj stranice

1. Osnovne informacije o predmetu

Nastavnik:

Prof. Miloš Mojović

Asistent:

Stefana Dejković

Broj ESPB: 6

Status predmeta: Obavezni

Uslov: Položeni ispiti iz prve godine studija

2. Obaveštenja

• Termini nadoknade vežbi će se održati nakon regularnih termina (11-12. jun i 18. jun).
• Odbrana seminarskih radova održaće se 22.05.2026. u terminu po rasporedu.
• Teme za seminarski rad nalaze se u prilogu. Za više informacija o izradi radova obratiti se predmetnom asistentu.
• Raspored studenata po grupama nalazi se na linku.
• Predavanja u prolećnom semestru 2025/2026. počinju u petak 27. marta (FHA). 
• Link za konsultacije je: https://meet.google.com/qsq-yxmv-wgy

3. Cilj predmeta

Teorijsko i praktično upoznavanje sa procesom primene računara za rešavanje fizičkohemijskih problema, simulacijama i modeliranjem fizičkohemijskih sistema. Osnove računarskog hardvera i rad u Linuks okruženju. Kurs osnovnog i naprednog programiranja u MATLAB okruženju.

4. Ishod predmeta

Student zna da prepozna i definiše način za rešavanje fizičkohemijskih problema putem računara. Student je sposoban da osmisli, konstruiše, napravi i izvrši računarski program za simulacije različitih tipova fizičkohemijskih procesa. Student je sposoban da efikasno koristi računarske baze podataka kao i različite softverske pakete namenjene za rešavanje fizičkohemijskih problema. Student je sposoban da poveže računar sa mernim uređajem i sam napravi željeni akvizicioni softver za automatizaciju merenja.

5. Sadržaj predmeta

Upoznavanje sa hardverskim i softverskim komponentama savremenih računarskih sistema. Pronalaženje i efikasno korišćenje naučnih baza podataka i servisa. Računarska mreža i mrežni parametri. Uvod u računarske simulacije: model, prototip, validacija modela. Osnovni tipovi simulacija i njihova primena za rešavanje fizičkohemijskih problema. Prepoznavanje fizičkohemijskog problema i njegovo predstavljanje u matematičkom kontekstu. Rešavanje fizičkohemijskih i matematičkih problema upotrebom savremenih softverskih paketa. Osnovni i napredni kurs programiranja u programskom paketu MATLAB. Obuka za rad u Linux okruženju. Klasično i vizuelno programiranje. Grafička prezentacija podataka, naučna vizualizacija i molekulska grafika. AD i DA pretvarači, povezivanje računara i mernog instrumenta, kreiranje akvizicionog softvera. Akvizicija podataka i automatizacija merenja.

6. Literatura

1. Računarstvo i informatika za studente fizičke hemije sa primerima iz biofizičke hemije, Fakultet za fizičku hemiju, 2020. (Miloš Mojović)
2. An Introduction to Computer Simulation (M.M.Woolfson and G.J. Pert)
3. Applied Statistics Using SPSS, STATISTICA, MATLAB and R (J.P.Marques de Sa)
4. A gude to MATLAB for Beginners and Experienced Users (B.B.Hunt, R.L.Lipsman, J.M.Rosenberg)
5. Introduction to Chemical Engineering Computing (Bruce A. Finlayson)
6. Introduction to Computational Science-Modeling and Simulation for the Sciences (A.B. Shiflet)

7. Ispit

Ispit iz ovog predmeta polaže se usmeno. Na ispitu student dobija dva ispitna pitanja od kojih je prvo zadatak (pisanje programa u MATLAB ili Octave okruženju), a drugo teorijsko.

8. Ispitna poglavlja

• Ispitna poglavlja 2025.

9. Ocenjivanje

Predavanja: 10 poena
Vežbe: 10 poena
Seminarski rad: 20 poena
Ispit: 60 poena

10. Predavanja

• Sav materijal koji je potreban za spremanje ispita nalazi se u knjizi „Računarstvo i informatika za studente fizičke hemije sa primerima iz biofizičke hemije“, (autor: Miloš Mojović).
• YouTube linkovi na kojima se nalaze predavanja:
  • • Računarski sistem
    • Elektronske komponente računara
    • Uvod u računarske simulacije
    • MATLAB – 1. predavanje
    • MATLAB – 2. predavanje
    • MATLAB – 3. predavanje
    • MATLAB – 4. predavanje
    • Neuronske mreže
    • Analiza glavnih komponenata
    • MATLAB – 5. predavanje
    • MATLAB – 6. predavanje

11. Baza programa

Napomena: Sve programe slobodno možete preuzeti i koristiti. U okviru svakog fajla nalazi se uputstvo za korišćenje programa. Lozinke za otvaranje arhiva možete dobiti slanjem zahteva na e-poštu: milos@ffh.bg.ac.rs. Molimo vas da, ukoliko upotrebite program za pisanje naučnog rada, u zahvalnici pomenete ime autora programa.

12. Često postavljana pitanja

Pitanje: Da li moram da dolazim na predavanja?
Odgovor: Procenat dolaznosti na predavanja preračunava se u poene koje skupljate tokom pohađanja ovog predmeta. Ukoliko češće dolazite na predavanja, imaćete i više poena na kraju, što utiče na konačnu ocenu.

Pitanje: Da li isto važi i za eksperimentalne vežbe?
Odgovor: Ne. Morate da pohađate sve eksperimentalne vežbe da bi mogli da izađete na ispit. Svaka vežba mora biti overena od strane asistenta pre nego što izađete na ispit. Ukoliko propustite neke vežbe, u dogovoru sa asistentom, biće organizovani dodatni termini za njihovu izradu (za maksimalno 2 vežbe). Međutim, važno je da ne propuštate puno vežbi s obzirom da se na njima postepeno obrađuju sve teži problemi koji prate predavanja.

Pitanje: Da li je izrada i odbrana seminarskog rada obavezna?
Odgovor: Jeste. O načinu izrade i odbrane seminara, studenti će biti informisani na predavanjima i vežbama. Bez ove predispitne obaveze, ne možete izaći na ispit.