Fizičkohemijska analiza je obavezan predmet koji se sluša u prolećnom semestru četvrte godine i vredi 7 ESPB bodova. Kurs se sastoji iz predavanja, eksperimentalnih vežbi i interaktivne nastave. Sve aktivnosti studenata tokom nastave (nastavni kolokvijumi, eksperimentalne vežbe i izveštaji) boduju se i zajedno sa bodovima na usmenom ispitu određuju završnu ocenu na predmetu.


Nastavnik: dr Ljiljana Damjanović-Vasilić, redovni profesor (ljiljana@ffh.bg.ac.rs)

Asistent: dr Dragan Ranković (dragan@ffh.bg.ac.rs)


Cilj predmeta: Da student razume principe, oblasti primene i ograničenja različitih instrumentalnih metoda.
Ishod predmeta: Student treba da bude osposobljen da odabere odgovarajuće instrumentalne metode za analizu uzroka u skladu sa potrebama korisnika; da izabere novu opremu u skladu sa potrebama laboratorije i ekonomskom opravdanošću; da kritički oceni i primeni odgovarajući kvalitet merenja.


Teorijska nastava: Metode infracrvene (IC) spektroskopije; Ramanska spektroskopija i mikro-ramanska spektroskopija; Elektrohemijske metode analize; Uređaji za postizanje i merenje niskih pritisaka, vakuumski sistemi i vakuumske tehnike; Hromatografske metode analize; Termijske metode analize; Elektronska mikroskopija; Spektrometrija elektrona za analizu površina; Masena spektrometrija; Nuklearna magnetna rezonantna (NMR) spektroskopija; Elektronska paramagnetna rezonantna (EPR) spektroskopija.


Eksperimentalne vežbe: Studenti analiziraju isti uzorak sa više metoda i vežbe sređuju u vidu seminara u kome analiziraju različite osobine uzorka. Pre svake eksperimentalne vežbe studenti polažu kratak test provere znanja vezano za tu metodu. Testovi se boduju i ulaze u ukupan broj poena osvojenih za eksperimentalne vežbe.


Radionica za timsko učenje (Team Based Learning Workshop): Studenti samostalno rešavaju test koji se sastoji od 10 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Nakon što predaju individualne odgovore, studenti rešavaju isti test u timu. Kao tim koriste kartice na kojima treba da nađu zvedicu koja označava tačan odgovor. Svi članovi tima dobijaju isti broj bodova, u zavisnosti od broja tačnih odgovora celog tima.


Ključ bodovanja:

  • Prisustvo na predavanjima: 4 boda
  • Eksperimentalne vežbe: 8 bodova
  • Radionica za timsko učenje: 3 boda
  • Nastavni kolokvijumi: 50 bodova
  • Usmeni ispit: 35 bodova

NASTAVNI KOLOKVIJUMI

U toku semestra održavaju se dva nastavna kolokvijuma. Prvi kolokvijum donosi maksimalno 20 bodova, a drugi nastavni kolokvijum donosi maksimalno 30 bodova u konačnoj oceni. Za svaki od kolokvijuma održava se po jedan redovan termin za polaganje i po jedan popravni termin. Samo studenti koji ne polože nastavni kolokvijum u prvom terminu polaganja, mogu da polažu u popravnom terminu.

Položeni nastavni kolokvijumi važe do kraja školske godine u kojoj su položeni.


Preporučena literatura:

  • S. Mentus, LJ. Damjanović, Fizičkohemijska analiza, Univerzitet u Beogradu Fakultet za fizičku hemiju, Beograd 2015.
  • D.A. Skoog, F.J. Holler, J.J. Leary, Principles of Instrumental Analysis, Sounders College Publishing, 5th Edition, 1998.
  • F. Rouessac, A. Rouessac, Chemical Analysis, Modern Instrumental Methods and Techniques, John Wiley & Sons, LTD. 2000.


POLAGANJE ISPITA


Nakon završene tekuće školske godine, studentima koji nisu položili ispit, prestaju da važe položeni prvi deo ispita usmeno ili pismeno i u narednoj školskoj godini polažu ponovo.





Primeri zadataka za nastavne kolokvijume 2020


Tabela predmeta – preuzimanje