NASTAVA NA DALJINU

Nastava na daljinu biće nastavljena i u školskoj 2020/2021. godini preko MSTeams platforme u okviru grupe Molekulska spektrohemija. Termini predavanja i vežbi su istaknuti na stranici sa rasporedima.

Pravila za polaganje kolokvijuma i ispita iz Molekulske spektrohemije možete pogledati ovde.

Predavanja

Raspored studenata po prostorijama za polaganje prvog nastavnog kolokvijuma iz Molekulske spektrohemije možete pogledati ovde. Molimo studente da budu ispred navedenih prostorija 10 minuta pre početka i da se pridržavaju svih epidemioloških mera.

 Literaturu za pripremu ispita možete pogledati ovde.

  1. Predavanje – Uvod u teoriju molekulskih spektara
  2. Predavanje – Simetrija molekula
  3. Predavanje – Rotacioni spektri molekula
  4. Predavanje – Vibraciona (IC) spektroskopija (I)
  5. Predavanje – Vibraciona (IC) spektroskopija (II)
  6. Predavanje – Ramanska spektroskopija (I)
  7. Predavanje – Ramanska spektroskopija (II)
  8. Predavanje – Elektronska spektroskopija (I)

Kolokvjumi i eksperimentalne vežbe

Program vežbi po grupama možete pogledati ovde.

Program i literaturu za pripremu vežbovnih kolokvijuma možete pogledati ovde.

Prvi kolokvijum

  1. Vežba 2.2. – Uticaj polarnosti rastvarača i strukture molekula na položaj i oblik elektronskih traka π-π* prelaza u spektrima aromatičnih jedinjenja – pi-pi
  2. Vežba 2.3. – Uticaj polarnosti rastvarača i strukture molekula na položaj i oblik elektronskih traka n-π* prelaza u spektrima karbonilnih jedinjenja – n-pi
  3. Vežba 2.4. – Apsorpcioni spektri konjugovanih π-elektronskih sistema, primena SEMO teorije – SEMO
  4. Vežba 2.5. – Spektrofotometrijsko određivanje konstante solvolize malahitno zelenog – MalZel
  5. Vežba 2.8. – Spektrofotometrijska analiza elektronskih prelaza sa intermolekulskim prenosom naelektrisanja u sistemu jod-dioksan – ET
  6. Vežba 3.1. – Provera važenja Berovog zakona u rastvorima aromatičnih ugljovodonika – Ber
  7. Vežba 3.2. – Spektrofotometrijska kvantitativna analiza dvokomponentne smeše – dvokomp

Drugi kolokvijum

  1. Analiza položaja apsorpcionih traka karakterističnih grupnih vibracija i njihova korelacija sa strukturom molekula – 4.2
  2. Kvalitativna vibraciona spektrofotometrijska analiza, uticaj elektronskih efekata supstituenata na položaj trake karakteristične valentne istežuće vibracije karbonilne grupe u spektrima ketona, aldehida i karboksilnih kiselina – 4.3
  3. Kvalitativna vibraciona spektrofotometrijska analiza, uticaj elektronskih efekata supstituenata na položaj trake karakteristične valentne istežuće vibracije karbonilne grupe u spektrima estara, amida i hlorida karboksilnih kiselina – 4.4
  4. Određivanje rezonantnog ramanskog ekscitacionog profila β-karotena i likopena – 4.8
  5. Analiza prirodnih, veštačkih i sintetičkih vlakana primenom ramanske mikroskopije – 4.11

Molekulska spektrohemija

U savremenim istraživanjima koja su po svojoj koncepciji interdisciplinarna i multidisciplinarna molekulska spektroskopija zauzima izuzetno važno mesto. Kao naučna disciplina molekulska spektrohemija je našla primenu kako u fundamentalnim tako i primenjenim istraživanjima u oblastima fizičke hemije, fizike, biofizike, hemije, biohemije, medicine, farmacije, biologije i drugih prirodnih nauka i disciplina.

Molekulska spektrohemija je jedan od obaveznih specijalističkih predmeta koji se predaju na Fakultetu za fizičku hemiju. Nastava iz Molekuske spektrohemije, prvo na Prirodno-matematičkom fakultetu – odseku za fizičkohemijske nauke a potom i na Fakultetu za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, se izvodi od ranih 50-tih godina prošlog veka. Avangardna ideja da se u nastavu uvede ovakav predmet proistekla je iz vizionarskog stava profesora Slobodana Ristića sa ciljem da se diplomirani fizikohemičari osposobe za multidisciplinarno povezivanje i primenu stečenih znanja iz oblasti spektrohemije.


Nastavnici i saradnici

Nastavnik:

dr Jasmina Dimitrić Marković, redovni profesor (markovich@ffh.bg.ac.rs)

Asistenti:

dr Dušan Dimić, docent (ddimic@ffh.bg.ac.rs)

dr Marko Mitić, asistent (marko.mitic@ffh.bg.ac.rs)

Tehnički saradnici:

Vuk Jovanović, (vuk.jovanovic@ffh.bg.ac.rs)


Očekivani ishodi

Očekivani ishodi su da student razume osnovne pojmove i zakonitosti, da je u stanju da prenese, objasni, poveže i obrazloži dobijene rezultate, primeni stečeno znanje u praktičnom radu odn. rukovodi, organizuje, osmisli, razvije i sprovede istraživanja iz određene oblasti molekulske spektrohemije.


Program kolokvijuma

I  kolokvijum – Elektronska spektroskopija

Vrsta molekulskih kretanja i odnosi energija tih kretanja. Oblasti, područja, energije i oblici javljanja molekulskih spektara. Momenti prelaza i pravila izbora. Hromofore, auksohrome i antiauksohrome, definicija. Tipovi spektralnih prelaza organskih molekula (σ-σ*, π-π*, n-σ*, n-π* prelazi). Praćenje uticaja prirode supstituenata  na spektralno ponašanje jednostavnijih hromofornih sistema sa π-π* i n-π* prelazima. Solventohromija i solvatohromija u molekulskim spektrima jednostavnijih hromofornih sistema sa π-π* i n-π* prelazima. Izosbestna tačka, značaj. Elektrontransferski (ET) prelazi. Mogućnosti primene elektronskih apsorpcionih spektara u izračunavanjima fizičkohemijskih parametara (konstanta disocijacije, konstanta stabilnosti-Jobb-ova metoda, konstanta brzine,  entalpija hemijskih reakcija). Primena SEMO teorije na linearne delokalizovane p-elektronske sisteme (izračunavanje lmax). Analitička primena Berovog zakona, kvantitativna spektrofotometrijska analiza jednokomponentnih i višekomponentnih sistema. Vrste i tipovi spektrofotometara, principijelne sheme, bitne karakteristike.

Zadatke za pripremu prvog kolokvijuma možete preuzeti u nastavku –Primeri_zadataka_za_I_kol.

II  kolokvijum – Vibraciona spektroskopija

Vibracije i vibracioni (IC) spektri dvoatomskih i višeatomskih molekula. Primena IC spektara u analitičke svrhe, kvalitativna i kvantitativna IC spektrometrija.  Grupne vibracije, faktori uticaja na položaj traka grupnih vibracija (elektronski efekti supstituenata, Fermijeva rezonancija, simetrija, izomerija, H veza, efekti polja …). Ramanska spektrometrija, princip, bitne pojedinosti, primena. Mogućnosti uporedne analize IC i ramanskih spektara, pravilo isključenja. Uticaj rastvarača na izgled  IC i ramanskih spektara. Vrste i tipovi FTIR i ramanskih spektrofotometara, principijelne sheme, bitne karakteristike.

Zadatke za pripremu polaganja drugog kolokvijuma možete preuzeti u nastavku: IR1, IR2, IR3, IR4, IR5, IR6, IR7, IR8, IR9, IR10, IR11, IR12, Rešenja.

III   kolokvijum – Rezonantne spektroskopske metode (NMR, EPR)

NMR spektrometrija, bitne karakteristike, primena. Najvažnije karakteristike NMR spektara (hemijski pomeraj, fina struktura, intenzitet). Tipovi sprezanja u spinskim sistemima različitog tipa. Analiza NMR spektara prostijih organskih jedinjenja. EPR spektrometrija, bitne karakteristike, primena. Sličnosti i razlike NMR i EPR spektara. Najvažnije karakteristike EPR spektara (položaj spektra, hiperfina i fina struktura, intenzitet). Analiza EPR spektara prostijih radikala. Eksperimentalne tehnike dobijanje NMR i EPR spektara, principijelne sheme, bitne karakteristike.

Zadatke za pripremu polaganja trećeg kolokvijuma možete preuzeti u nastavku: NMR1, NMR2, NMR3, NMR4, NMR5, dodatno, NMR6, NMR7, NMR8, NMR9, NMR10NMR11NMR12NMR13NMR14NMR15NMR16, NMR17NMR18NMR19NMR20, Rešenja.

Polaganje kolokvijuma: pismeno (zadatak) i usmeno.



Pravila za polaganje ispita iz predmeta Molekulska spektrohemija

Studenti koji prvi put slušaju predmet

    • Predavanja su obavezna i student mora biti prisutan na najmanje 70% predavanja da bi imao pravo na potpis profesora.
    • Poeni su raspoređeni na sledeći način:
      dolazak na predavanja 5 poena
      nastavni kolokvijumi 2×5 poena = 10 poena (polažu se u toku semestra u terminima koji će biti precizirani na početku semestra)
      vežbovni kolokvijumi 3×5 poena = 15 poena
      rad, zalaganje i overa vežbi 10 poena
      usmeni ispit 60 poena
    • Student dolazi na vežbe prema istaknutom rasporedu u terminu svoje grupe.
    • Polaganje vežbovnih kolokvijuma je moguće samo kod asistenta zaduženog za grupu u kojoj se student nalazi.
    • Izrada vežbe je moguća u drugom terminu samo uz saglasnost asistenta.
    • Polaganje vežbovnih kolokvijuma je moguće tokom sve četiri nedelje predviđene za dati kolokvijum. Vežbe se mogu overavati tokom celog meseca u kome se one eksperimentalno rade. Krajnji rok za overu vežbi je poslednji termin predviđen za dati kolokvijum.
    • Pre izrade vežbi asistenti postavljaju pitanja u vezi same vežbe, tako da je potrebno pripremiti se za izradu vežbe. Asistenti imaju pravo da studentu odlože izradu vežbe ukoliko student nije došao spreman.
  • Izostanci sa predavanja i vežbi se pravdaju isključivo uz lekarsko opravdanje. Ukoliko su izostanci nastali kao posledica angažovanja za potrebe fakulteta (Primatijada, promocije fakulteta, festivali nauke ….) onda je potrebno dostaviti opravdanje prodekana za nastavu.

Studenti koji ponovo slušaju predmet ili su parcijalno ispunili uslove za polaganje ispita

    • Student koji je završio i overio vežbe i ima potpis predmetnog nastavnika za predavanja može izaći na ispit u bilo kom ispitnom roku (u aposlventskim rokovima mogu polagati samo oni studenti koji su zvanično apsolventi). Eventualno ponovno pohađanje predavanja je opciono i zavisi od studenta.
    • Student koji je u prethodnoj godini polagao oba nastavna kolokvijuma, a želi da popravi rezultat to može učiniti samo polaganjem oba nastavna kolokvijuma ponovo, pri čemu se računa rezultat koji je ostvario prilikom ponovnog polaganje. Parcijalno popravljanje rezultata nije moguće.
    • Student koji je u prethodnoj godini završio i overio sve vežbe, a želi da popravi broj poena sa vežbovnih kolokvijuma to može uraditi samo uz polaganje svih kolokvijuma ponovo. Parcijalno popravljanje rezultata nije moguće. Izrada vežbi je opciona i moguće ju je organizovati na zahtev studenta u terminu u kome se vežba radi. Ukoliko se student odluči da ne ponavlja vežbe asistent zadržava pravo provere znanja iz eksperimentalnih vežbi koje su predviđene kolokvijumima.
  • Student koji je prethodne školske godine započeo kolokvijume i vežbe i nije ih završio, ili nije predao i overio izveštaje može to da učini naredne školske godine po novom planu vežbi. U tom slučaju student polaže samo kolokvijume (i radi vežbe u okviru datog/ih kolokvijuma) koje nije završio prethodne školske godine s time što asistent zadržava pravo provere znanja i iz kolokvijuma koje je prethodne školske godine položio. Ukoliko je prošlo više od godinu dana od kada je započeo vežbe, koje nije završio, student mora polagati ponovo sve kolokvijume (i raditi odgovarajuće vežbe) predviđenje planom.