Atomska spektrohemija je obavezan predmet koji se sluša u jesenjem semestru treće godine i vredi 7 ESPB bodova. Kurs se sastoji iz predavanja, eksperimentalnih vežbi i interaktivne nastave. Sve aktivnosti studenata tokom nastave (nastavni kolokvijumi, kolokvijumi za vežbe, eksperimentalne vežbe i izveštaji) boduju se i zajedno sa bodovima na usmenom ispitu određuju završnu ocenu na predmetu.


Profesor:

dr Miroslav Kuzmanović, miroslav@ffh.bg.ac.rs

Asistenti:

dr Dragan Ranković, dragan@ffh.bg.ac.rs

dr Marko Mitić, marko.mitic@ffh.bg.ac.rs

Tehnički saradnik:

dr Danica Bajuk – Bogdanović, danabb@ffh.bg.ac.rs


Cilj predmeta:

Upoznavanje studenata sa spektrima atoma (struktura spektara, širenje spektralnih linija i spektralni intenziteti) i njihovom primenom, pre svega u spektrohemijskoj analizi.  Po uspešnom završetku ovog kursa, studenti bi trebalo da budu sposobni da: razumeju teorijske osnove atomske spektrohemije i principe spektrohemijske analize; da opišu glavne tipove spektralnih aparata, njihove osobine i primenu, važnije spektrohemijske tehnike i njihov domen primene; da izaberu optimalnu metodu atomske spektrohemije u skladu sa analitičkim zahtevom. Takođe, studenti treba da steknu osnovne veštine potrebne za praktičan rad u spektrohemijskoj laboratoriji.


Teorijska nastava:

Program predmeta sadrži: teorijske osnove atomske spektroskopije (opšta, fina i hiperfina struktura spektara, verovatnoće prelaza, uticaj električnog i magnetnog polja na spektre atoma, intenziteti, apsorpcija i širenje spektralnih linija, rendgenski spektri i spektri fluorescencije, stimulisana emisija i laseri…); osnove eksperimentalne tehnike za dobijanje atomskih spektara (vrste i osobine spektralnih aparata, detektori, vrste i osobine spektrohemijskih izvora); principe kvalitativne i kvantitativne spektrohemijske analize; spektrohemijske metode: emisiona (plamen, luk, ISP), apsorpciona (plamene i neplamene metode atomizacije) i fluorescentna spektrometrija, rendgenska fluorescentna i masena spektrometrija.


KLJUČ BODOVANJA

  • Prisustvo na predavanjima: 3 boda
  • Kolokvijumi za vežbe: 15 bodova
  • Eksperimentalne vežbe: 2 boda
  • Nastavni kolokvijumi: 50 bodova
  • Usmeni ispit: 30 bodova

NASTAVNI KOLOKVIJUMI

U toku semestra održavaju se dva nastavna kolokvijuma.
Prvi kolokvijum donosi maksimalno 20 bodova (minimalno 0) i polaže se samo u semestru u kome se slušaju predavanja.
Drugi nastavni kolokvijum donosi maksimalno 30 bodova u konačnoj oceni (minimalno 12).
U toku semestra postoje tri termina za nastavne kolokvijume. U prvom terminu polaže se prvi kolokvijum, a u preostala dva termina prvi i/ili drugi kolokvijum. Stečena ocena na nastavnom kolokvijumu se ne može pokvariti neuspešnim pokušajem popravljanja istog.
Studenti koji nakon završetka semestra nisu položili drugi nastavni kolokvijum isti mogu polagati u januarskom i februarskom ispitnom roku i pri tom osvojiti maksimalno 30 bodova. Nakon februarskog ispitnog roka, za položen drugi nastavni kolokvijum, student može osvojiti maksimalno 25 bodova.
Za polaganje drugog nastavnog kolokvijuma u ispitnim rokovima neophodno je da student ima prijavu ispita u FIS-u.
Položeni nastavni kolokvijumi važe do kraja školske godine u kojoj su položeni.

Termini nastavnih kolokvijuma u školskoj 2020/21 godinipreuzimanje


 EKSPERIMENTALNE VEŽBE

U okviru praktikuma Atomske spektrohemije postoji 12 eksperimentalnih vežbi podeljenih u tri celine (kolokvijuma).
Pre izrade eksperimentalnih vežbi potrebno je položiti kolokvijum. Ocene sa kolokvijuma se ne mogu popravljati nakon urađene vežbe. Naredni kolokvijum se može polagati nakon urađenih vežbi sa prethodnog kolokvijuma.
Nakon položenih kolokvijuma, urađenih vežbi i overe izveštaja student dobija potpis u indeksu za završene eksperimentalne vežbe, koji važi sve dok ne položi ispit.

Program kolokvijuma i vežbi za školsku 2020/21 godinupreuzimanje

Uputstva za vežbe preuzimanje


 USMENI ISPIT

Usmeni ispit se polaže nakon završenih eksperimentalnih vežbi i položenog drugog nastavnog kolokvijuma. Student može u istom ispitnom roku polagati zajedno drugi nastavni kolokvijum i usmeni ispit. Usmeni ispit se odgovara usmeno pred predmetnim nastavnikom. Po završetku odgovaranja dobija se broj bodova za usmeni deo, a nakon toga se formira konačna ocena na osnovu prethodno osvojenih bodova.

Ispitna pitanja iz Atomske spektrohemijePreuzimanje


Način polaganja ispita tokom trajanja epidemije KOVID – 19 u Republici Srbiji

Ispit se polaže usmeno. U svakom ispitnom roku student može polagati deo ispita (gradivo drugog ili trećeg dela ispita) ili ceo ispit. U svakom slučaju, ispit mora biti prijavljen. Takođe, studenti su obavezni da se jave predmetnom asistentu putem elektronske pošte i napišu koji deo ispita polažu, najkasnije 24 sata pre zakazanog termina održavanja ispita.

Zbog ograničenog broja studenata koji sme da boravi u jednoj prostoriji, u svakom ispitnom roku drugi deo gradiva će se polagati zakazanog dana, od 9 časova. Polaganje trećeg dela će biti nakon završenog drugog dela, u zavisnosti od broja prijavljenih studenata – o tačnom vremenu studenti će biti obavešteni najkasnije 20 sati pre zakazanog termina polaganja.


Literatura:

  • A. Antić-Jovanović, Atomska spektroskopija – spektrohemijski aspekt, Fakultet za fizičku hemiju, Beograd 2006

  • D. Ranković, Praktikum iz atomske spektrohemije, Fakultet za fizičku hemiju, Beograd 2019

  •  J.D. Ingle, S.R. Crouch, Spectrochemical Analysis, Prentice-Hall International Editions, London 1988.