Атомска спектрохемија је обавезан предмет који се слуша у јесењем семестру треће године и вреди 7 ESPB бодова. Курс се састоји из предавања, експерименталних вежби и интерактивне наставе. Све активности студената током наставе (наставни колоквијуми, колоквијуми за вежбе, експерименталне вежбе и извештаји) бодују се и заједно са бодовима на усменом испиту одређују завршну оцену на предмету.


Професор: др Мирослав Кузмановић, miroslav@ffh.bg.ac.rs

Асистенти: др Драган Ранковић, ranko@ffh.bg.ac.rs

Марко Митић, marko.mitic@ffh.bg.ac.rs

Технички сарадник: др Даница Бајук – Богдановић, danabb@ffh.bg.ac.rs


Циљ предмета:

Упознавање студената са спектрима атома (структура спектара, ширење спектралних линија и спектрални интензитети) и њиховом применом, пре свега у спектрохемијској анализи.  По успешном завршетку овог курса, студенти би требало да буду способни да: разумеју теоријске основе атомске спектрохемије и принципе спектрохемијске анализе; да опишу главне типове спектралних апарата, њихове особине и примену, важније спектрохемијске технике и њихов домен примене; да изаберу оптималну методу атомске спектрохемије у складу са аналитичким захтевом. Такође, студенти треба да стекну основне вештине потребне за практичан рад у спектрохемијској лабораторији.


Теоријска настава:

Програм предмета садржи: теоријске основе атомске спектроскопије (општа, фина и хиперфина структура спектара, вероватноће прелаза, утицај електричног и магнетног поља на спектре атома, интензитети, апсорпција и ширење спектралних линија, рендгенски спектри и спектри флуоресценције, стимулисана емисија и ласери…); основе експерименталне технике за добијање атомских спектара (врсте и особине спектралних апарата, детектори, врсте и особине спектрохемијских извора); принципе квалитативне и квантитативне спектрохемијске анализе; спектрохемијске методе: емисиона (пламен, лук, ИСП), апсорпциона (пламене и непламене методе атомизације) и флуоресцентна спектрометрија, рендгенска флуоресцентна и масена спектрометрија.


КЉУЧ БОДОВАЊА

  • Присуство на предавањима: 3 бода
  • Колоквијуми за вежбе: 15 бодова
  • Експерименталне вежбе: 2 бода
  • Наставни колоквијуми: 50 бодова
  • Усмени испит: 30 бодова

НАСТАВНИ КОЛОКВИЈУМИ

У току семестра одржавају се два наставна колоквијума.
Први колоквијум доноси максимално 20 бодова (минимално 0) и полаже се само у семестру када се слушају предавања.
Други наставни колоквијум доноси максимално 30 бодова у коначној оцени (минимално 12).
У току семестра постоје три термина за наставне колоквијуме. У првом термину полаже се први колоквијум, а у преостала два термина први и/или други колоквијум. Стечена оцена на наставном колоквијуму се не може покварити неуспешним покушајем поправљања истог.
Студенти који након завршетка семестра нису положили други наставни колоквијум исти могу полагати у јануарском и фебруарском испитном року и при том освојити максимално 30 бодова. Након фебруарског испитног рока, за положен други наставни колоквијум, студент може освојити максимално 25 бодова.
За полагање другог наставног колоквијума у испитним роковима неопходно је да студент има пријаву испита у ФИС-у.
Положени наставни колоквијуми важе до краја школске године у којој су положени.


Програм предавања и интерактивне наставе 2017/18 – преузимање


 ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ ВЕЖБЕ

У оквиру практикума Атомске спектрохемије постоји 8 експерименталних вежби подељених у три целине (колоквијума).
Пре израде експерименталних вежби потребно је положити колоквијум. Оцене са колоквијума се не могу поправљати након урађене вежбе. Наредни колоквијум се може полагати након урађених вежби са претходног колоквијума.
Након положених колоквијума, урађених вежби и овере извештаја студент добија потпис у индексу за завршене експерименталне вежбе, који важи све док не положи испит.

Програм колоквијума и списак вежби 2017/18 – преузимање


УСМЕНИ ИСПИТ

Усмени испит се полаже након завршених експерименталних вежби и положеног другог наставног колоквијума. Студент може у истом испитном року полагати заједно други наставни колоквијум и усмени испит. Усмени испит се одговара усмено пред предметним наставником. По завршетку одговарања добија се број бодова за усмени део, а након тога се формира коначна оцена на основу претходно освојених бодова.


 Литература:

  • А. Антић-Јовановић, Атомска спектроскопија – спектрохемијски аспект, Факултет за физичку хемију, Београд 2006

  •  J.D. Ingle, S.R. Crouch, Spectrochemical Analysis, Prentice-Hall International Editions, London 1988.


 
 
 
SerbiaEnglish